O TAEKWONDO-U

TEKVONDO  KROZ  ISTORIJU 

Istorija borilačkih veština u Koreji je vrlo duga. Najstariji dokazi su kipovi i slike pronađeni u grobnici dinastije Muyong Chong (oko 3. veka p. n. e.) koje prikazuju ratnike u borbenim pozama. U to doba, Koreja je bila podeljena na tri kraljevstva: Sila, Kogurjo i Pekče. Sva tri kraljevstva su imala jake vojske (u Kogurju zvanih “Sonbae”, u Sili „huarang”) koje su izučavale veštinu nenaoružane borbe. U to vreme, veština se zvala huarang-do ili subak.

Subak se razvio u veštinu taekkyon, koja se često koristila na vojnim demonstracijama, i na turnirima na kojima su se ratnici mogli dokazati u međusobnom nadmetanju. To posebno dolazi do izražaja za vreme dinastije Koryo (918—1392. n. e.), koja ujedinjuje tri kraljevstva, i kada se takmičenja u taekkyonu koriste u svrhu pronalaženja talentovanih novih vojnika ili čak imenovanju vojnika u oficire. Kroz vekove, taekkyon razvija mnogo specifičnih nožnih tehnika. Za vreme dinastije Joseon, konfučijanstvo zamenjuje budizamkao službena religija, i društvo postaje manje fokusirano na ratovanje i viši društveni slojevi počinju se više baviti poezijom i muzikom. Shodno tome, taekkyon postaje zanimacija nižih društvenih slojeva i preživljava kao narodna igra sve do početka 20. veka.

Za vreme japanske okupacije Koreje, sve borilačke veštine su strogo zabranjene i taekkyon praktično izumire. Mnogo Korejanaca putuje u Japan na studije i tamo se upoznaje skarateom. Po završetku Drugog svetskog rata i japanske okupacije, vraćaju se u Koreju i otvaraju škole borilačkih veština.

Neke od poznatih škola iz ovog razdoblja su Chung Do Kwan, Oh Do Kwan i Jidokwan. Škole nisu bile povezane, a veština koju su podučavali (uglavnom varijacije okinavanskog karatea) se nazivala raznim imenima: kong soo do, tang soo do, tae soo do itd. Kroz uticaj taekkyona, veština poprima mnoge specifične nožne tehnike, ali se još uvek podučava pod različitim imenima, s različitim formama, zvanjima koja nisu ujednačena itd.

Među vlasnicima škola se ubrzo javlja želja za ujedinjenjem njihovih stilova u jedinstvenu korejsku borilačku veštinu. Nova veština se isprva naziva tae soo do, ali ubrzo menja ime u tekvondo i počinje process ujedinjenja. 1961. je osnovan Korea Taekwondo Union kao prva udružena organizacija, koja 1965. menja ime u Korea Taekwondo Association, naziv koji nosi i danas.

TEKVONDO  DANAS

 

Tekvondo je korejska borilačka veština, današnji moderni tekvondo je nastao 11. aprila 1955. godine. Naziv Tekvondo (orig. TAEKWONDO)  dolazi iz reči Tae (태, hanja 跆), što znači udariti nogom, Kwon (권, hanja 拳), što znači udariti rukom i Do (도, hanja 道), što znači put. Tekvondo je udaračka veština koju odlikuju atraktivne nožne tehnike i brzina. Danas se tekvondo smatra jednom od najpopularnijih borilačkih veština i sportova, a broj vežbača u svetu se procenjuje na više od 100 miliona.

Danas je Tekvondo olimpijski sport koji po međunarodnom olimpijskom komitetu zauzima 2 mesto po ukupnom broju zemalja koji  treniraju ovaj sport (Prvo mesto zauzima fudbal sa 210 zemalja) ukupno treninra oko 190 zemalja. Tekvondo je sport gde se jača telo, duh, gde disciplina zauzima bitnu poziciju u izgradnji borca.

Tekvondo je na olimpijskim igrama prvi put demonstrativno nastupio u Seulu 1988. godine zatim u Barseloni 1992. godine da bi od Sidneja 2000. godine postao zvanični olimpijski sport. Trenutno Srbija ima aktuelnu šampionku Milicu Mandić koja je osvojila zlatnu medalju u Londonu 2012. godine.

Leave a Reply